Biti Srbin u Nemačkoj znači svakodnevno donositi jednu tihu odluku — hoćeš li se setiti ko si. Za naše članove, ta odluka donosi se svake probe.
Biti Srbin u Nemačkoj znači svakodnevno donositi jednu tihu odluku: hoćeš li se setiti ko si. Ne postoji ulica sa ćirilicama, nema mirisa domaće kafe koji te jutro podseti, nema baka koje se mešaju u razgovor. Postoji samo ono što sami izaberete da sačuvate.
Za naše članove, ta odluka donosi se svake srede naveče, kada se skupimo na probi. Tada nema nemačkog, nema prilagođavanja. Tu se govori srpski, igraju srpska kola i deca vide da to nešto vredi. Da im roditelji ne dolaze iz srama ili navike, nego iz ljubavi.
Istraživanja pokazuju da deca iz dijaspore koja su aktivno uključena u kulturne organizacije imaju snažniji osećaj identiteta i bolje nose bikulturalnost. Naša sala može biti manja od školskog fiskulturnog, ali je prostor u kome se gradi osnova.
Dvadeset godina SKD Karađorđević govori jednu stvar jasno: tradicija ne nestaje sama od sebe. Ona nestaje kada odlučimo da prestanemo da je prenosimo. Dok god ima onih koji će se uhvatiti za ruku — kolo traje.