Kolo je jedna od najstarijih oblika grupnog plesa na Balkanu. Više od puke igre, kolo je ritual, zajedništvo i filozofija u kojoj nema soliste — svako je jednako važan.
Kolo je jedna od najstarijih oblika grupnog plesa na Balkanu, starija od svakog zapisa o njoj. Reč sama dolazi iz praslovenskog i znači jednostavno — krug. Ali taj krug nije puka forma; on je otelovljenje jedne filozofije zajedništva u kojoj nema soliste, nema zvezde, nema centra — svako je jednako važan, jer u kolu se drže ruke, a ne idu jedni iza drugih.
Najstariji opisi srpskog kola potiču iz 14. i 15. veka, ali folkloristi veruju da su mnoge igre mnogo starije — da vuku koren iz predslovenskih obrednih plesova koji su pratili cikluse setve i žetva, svadbe i sahrane. Kolo je, dakle, ritual prerušen u zabavu.
U različitim krajevima Srbije kolo nosi različita lica. Šumadijsko je žustro i ponositno, vranjsko — strasno i sporijeg ritma, banatsko ima uticaj panonske ravnice, vlaško — mistiku i arhaičnu snagu. U SKD Karađorđević, svaka od ovih tradicija izvodi se sa punom pažnjom prema poreklu, jer verujemo da je svaki korak — reč, a svaka igra — rečenica u dugom razgovoru sa precima.
Kada se uhvati kolo, sva lična istorija nestaje. Ostaje samo ritam, linija i dodir dlanova. Taj trenutak je ono čemu stremimo svake probe.